Трка на Тихову. 0001    Зацвилиле дви турске дивојке 0002    У Сигету граду бијеломе, 0003    Обе ћери Осман Алајбега, 0004    Оне цвиле за недиљу дана; 0005    Кад настаде друга недиљица, 0006    Спремио се бане од Сигета, 0007    Па на ноге турио постуле, 0008    Па га ето у високу кулу, 0009    Па упаде двима дивојкама, 0010    Па им бане Бога назовнуо, 0011    Оне њему љепше одпримише. 0012    Те их пита од Сигета бане: 0013    „Чујете ли обадве Туркиње, 0014    Што цвилите у каменој кули? 0015    Која вам је голема невоља? 0016    Ил’ сте гладне хљеба бијелога, 0017    Ил’ сте жељне завичаја свога?“ 0018    Млагја шути, старија говори, 0019    Млагја Злата, а старија Фата. 0020    Злата шути, Фата проговара: 0021    „О чу ли нас од Сигета бане, 0022    Би ли нама за братство примио, 0023    Да молимо тебе у Сигету. 0024    Цини наске за новце готове. 0025    Наш је бабо Осман Алајбеже, 0026    Море за нас дати дуговање.“ 0027    Кад то зачу од Сигета бане, 0028    Грунуше му сузе од очију: 0029    „Чујете ли до две посестриме, 0030    Што ми нисте прије казивале, 0031    Давно би вас на Унгјур спремио. 0032    Види муке и невоље љуте, 0033    Скоро јесам Бечу силазио, 0034    За вас јесам казиво ћесару, 0035    Ћесар вас је метно на кошију, 0036    На вас хоће ати полетити.“ 0037    Кад то зачу гиздава дивојка, 0038    Она вели од Сигета бану: 0039    „Пиши књигу на Унгјуровину, 0040    Нек нам ати дојду са Унгјура“. 0041    Кад то зачу од Сигета бане 0042    И он двима вели Туркињама: 0043    „Ја не смијем књиге направити, 0044    Опремити на Унгјуровину, 0045    А без знања нашега ћесара; 0046    Већ’ ћу писат књигу шаровиту, 0047    А до Беча града бијелога, 0048    А на руке бечкоме ћесару, 0049    Да молите обадве дивојке, 0050    Да вам ати дојду обдуљаши“. 0051    А вели му гиздава дивојка: 0052    «Пиши књигу наш побогу брате, 0053    Да молимо бечкога ћесара, 0054    Да нам даде изун и бесједу, 0055    Да ми једну књигу направимо, 0056    Да спремимо на Унгјуровину, 0057    Нек нам ати са Унгјура сиду, 0058    Не би ли нам мио Бог помого, 0059    Да утеку ати са Унгјура“. 0060    Кад је бане цуру разумио, 0061    Онда бане књигу направио, 0062    Спреми књигу Бечу леденоме. 0063    Када књига стиже до ћесара, 0064    Бога ми му мило не бијаше. 0065    Код њега се Анта догодио, 0066    Први дука њему до колина. 0067    Пита ћесар Анте у одаји: 0068    „Дуко моја Анте ђенерале, 0069    Види књигу од Сигета била, 0070    Шта нам Анте из Сигета пише, 0071    А да моле обадве дивојке, 0072    Да ми ати са Унгјура дојду, 0073    Па ја не знам, што ћу учинити“. 0074    А вели му Анте генерале: 0075    „Пиши књигу од Беча ћесаре, 0076    Ти се не бој ата од Унгјура. 0077    Ми имамо ата обдуљаша, 0078    Унгјурски су ати пошугати, 0079    Неће моћи летит код Сигета. 0080    Какву имам витку бедевију, 0081    Да јој ништа утећи не море: 0082    Већ кад књигу спремиш до Сигета, 0083    Пиши књигу сигетскоме бану, 0084    Нека пише на Унгјуровину, 0085    Нека ати са Унгјура сиду, 0086    А четири ата са Унгјура 0087    И дви стотин млади Унгјурлија“. 0088    Таку ћесар књигу направио. 0089    Кад је књига сишла до Сигета, 0090    Кад је бане књигу проучио, 0091    Оде бане цурам у одају. 0092    Ја кад сестрам’ у одају угје, 0093    Па шарену књигу извадио. 0094    Па он викну обе посестриме: 0095    „Чујете ли обадве Туркиње! 0096    Шта би мени муштулука дале, 0097    Да вам књигу шаровиту кажем. 0098    Мени књига стиже шаровита, 0099    Од ћесара из ледена Беча, 0100    Шта ј’ у књизи ћесар направио? 0101    Да шарену књигу направите, 0102    Да спремите на Унгјуровину, 0103    Да вам ати са Унгјура сиду, 0104    А четири ата од Унгјура, 0105    И са њима двиста Унгјурлија. 0106    Веће ћери Осман Алајбега. 0107    Да је Бог д’о срећа нанијела. 0108    Да зна која књигу направити, 0109    Да би турским накитила писмом. 0110    Да је спремим на Унгјуровину, 0111    А на руке Осман Алајбегу!“ 0112    Кад то зачу Злата Канижкиња, 0113    Она вели сигетскоме бану: 0114    „Тражи бане мени књигоношу 0115    Ја ћу млада књигу направити, 0116    Послати је родитељу своме, 0117    Нек ми ате сведе на Тихово, 0118    На Тихово поље крај Сигета“. 0119    Пише књигу гиздава дивојка, 0120    Вако ситну књигу направила: 0121    „Родитељу Осман Алајбеже, 0122    Ил нехајеш, или не знаш за ме, 0123    Ево има седам годин дана, 0124    Како лежим у влашком Сигету, 0125    Ти ме ниси када избавити, 0126    Јал за благо, јали на јунаштво. 0127    Ево наске код Сигета била, 0128    Липо нам је у Сигету бабо. 0129    Само ево големе жалости, 0130    Ћесар нас је метно на кошију, 0131    На нас хоће ати полетити. 0132    Биће коња од све седам краља. 0133    Туј ће доћи бајарска кобила, 0134    Ту кобилу у крилате пишу. 0135    Ми нећемо главом преко мора, 0136    Ми волимо у море скочити, 0137    Нег’ отићи главом преко мора. 0138    Ја сам млада књигу направила, 0139    Замолила бечкога ћесара, 0140    Да нам сиду младе Унгјурлије, 0141    И доведу ате обдуљаше. 0142    Туде нам је ћесар дозволио, 0143    Те сам теби књигу направила, 0144    Да поведеш двиста Унгјурлија, 0145    И поведеш ате обдуљаше, 0146    Та четири ата са Унгјура“. 0147    Када Злата књигу направила, 0148    Па је даје Сигетлији бану. 0149    Бане зове књигоношу Саву, 0150    Па му бане вако говорио: 0151    „Носи књигу до Каниже биле, 0152    А на руке Осман Алајбега“. 0153    Кад то зачу књигоноша Саво, 0154    Па он вели Сигетскоме бану: 0155    „Нећу бане ја жив на Канижу, 0156    Ја сам чуо бијесна Турчина, 0157    Њекакога Ибру бајрактара, 0158    Бајрактара шестокрилевића, 0159    Ђе дарива добро књигоноше. 0160    Осиче му са рамена главу, 0161    Па га шаље одакле је дошо: 0162    Волим бане, да је ти осичеш, 0163    Нег да сиче Турчин у Канижи.“ 0164    Насмија се Златија дивојка: 0165    „Носи књигу књигоноша Саво, 0166    Ти се не бој Ибре бајрактара, 0167    Ти му кажи књигу написану, 0168    И кажи му што у књиги пише, 0169    Да сам млада књигу направила, 0170    Оно ми је био муштерија, 0171    Он ће тебе добро даровати. 0172    А неће ти главу кидисати“. 0173    Прими књигу књигоноша Саво. 0174    Хај нек иде књигоноша Саво, 0175    Гази брда и гази долине, 0176    А не пази ни ноћи ни дана, 0177    Вавик тежи на Канижу билу, 0178    У најљепше доба долазио. 0179    Помоли се уз поље канижко 0180    Истом сунце огрануло бјеше. 0181    Кад с’ помоли књигоноша Саво, 0182    Он угледа једног серхатлију, 0183    Ђе је дошо момак до бунара, 0184    А за кајас потеже хајвана. 0185    Позна Саво Ибру бајрактара, 0186    Ђе он држи бијесна дората, 0187    И гаврана шестокрилевића, 0188    Па он фрци на алата свога. 0189    А пита га Ибро од бунара: 0190    „Окле јеси влашка књигоношо, 0191    Откле носиш књигу шаровиту?“ 0192    Кад му каза Саво књигоноша, 0193    Тад пригрли Ибро бајрактаре, 0194    Он пригрли Саву књигоношу: 0195    „Ђе си Саво вридан књигоноша, 0196    Кад ми Саво таки хабер снесе, 0197    Хајде Саво, а не бој се глави! 0198    Још никаква пропустио нисам, 0199    А тебе ћу пропустити Саво. 0200    Чекни мене код воде бунара. 0201    Док одведем ате до подрума, 0202    Док привежем ате у подруму, 0203    Ја ћу с-тобом Османбегу поћи. 0204    Оде Ибро и коње одведе. 0205    Када Ибро коње намирио 0206    Па се Ибро до бунара врати, 0207    Кад га Сава чека код бунара. 0208    Отле оде Ибро бајрактаре, 0209    И одведе Саву књигоношу 0210    Све до куле Осман Алајбега. 0211    У авлију оба упадоше, 0212    Окренуше уз високу кулу 0213    У одају Осман Алајбега. 0214    Паде Ибро па му селам викну. 0215    Ага њему селам прихватио, 0216    Питаше се за мир и за здравље. 0217    Кад рекоше да су здраво били, 0218    Тада Саво књигу подкучио 0219    Све му Саво науснице каза. 0220    Веома је беже остарио, 0221    У очима видом попустио, 0222    Та жалећи двоје дице драге. 0223    Бег не види књиге проучити, 0224    Нег је себи у нидра бацио. 0225    А ста вика Ибре бајрактара: 0226    „Ха на ноге Сава књигоноша, 0227    Ми хоћемо сада полазити 0228    И код мене конак учинути. 0229    Добро беже Саву даровао. 0230    Ибро узе књигоношу Саву. 0231    Кад су били у ахар одају, 0232    Дочека их тридесет делија, 0233    На ногама Ибру дочекаше. 0234    Све се згледа Саво књигоноша, 0235    Сам у себи Сава помислио; 0236    Мили боже је ли беже овдје, 0237    Је ли овде шестокриловићу, 0238    Па се Ибро до бунара врати, 0239    Кад га Сава чега код бунара. 0240    Отле оде Ибро бајрактаре. 0241    И одведе Саву књигоношу 0242    Све до куле Осман Алајбега. 0243    У авлију оба упадоше, 0244    Окренуше уз високу кулу 0245    У одају Осман Алајбега. 0246    Паде Ибро, па му селам викну, 0247    Ага њему селам прифатио, 0248    Питаше се за мир и за здравље. 0249    Кад рекоше да су здраво били, 0250    Тада Саво књигу подкучио, 0251    Све му Саво науснице каза. 0252    Веома је беже остарио, 0253    У очима видом попустио, 0254    Та жалећи двоје дице драге. 0255    Бег не види књиге проучити, 0256    Нег’ је себи у нидра бацио. 0257    А ста вика Ибре бајрактара: 0258    „Ха на ноге Сава књигоноша. 0259    Ми хоћемо сада полазити 0260    И код мене конак учинути. 0261    Добро беже Саву даровао. 0262    Ибро узе књигоношу Саву, 0263    Кад су били у ахар одаји, 0264    Дочека их тридесет делија, 0265    На ногама Ибру дочекаше. 0266    Све се згледа Саво књигоноша, 0267    Сам у себи Сава помислио: 0268    Мили боже је ли беже овдје 0269    Је ли овде шестокриловићу, 0270    У томе им ноћца освојила, 0271    Кад у јутро рано подранили 0272    Подранило тридесет делија, 0273    И устао Ибро бајрактару, 0274    Са својијем Савом књигоношом, 0275    А ста шкрипа куле од Камена. 0276    Сви рекоше ето бега нашег. 0277    Кад упаде шестокрилевићу, 0278    А сви они на ноге скочише. 0279    А искочи Ибро бајрактаре, 0280    Кад упаде беже Алајбеже, 0281    Па њимака турски селам викну. 0282    Када бегу селам одпримише, 0283    Беже пита Ибре бајрактара: 0284    „Ко је ово Ибро у одаји?“ 0285    Кад му вели Ибро бајрактаре: 0286    „О чујеш ме беже Алибеже, 0287    Ово ми је нови побратиме, 0288    Што је књигу снио на Канижу, 0289    А на руке Осман Алибегу 0290    Од његове Злате и Фатиме“. 0291    Кад то зачу беже Алибеже, 0292    Сави мјесто код себе направи. 0293    А својим га ћурком обгрнуо. 0294    Па му даде тридесет дуката, 0295    Па га спреми до Сигета града, 0296    Па је Сави вако казивао: 0297    „Поздравићеш од Сигета бана, 0298    Доћи ћу му до Сигета града“. 0299    Отле оде Саво књигоноша. 0300    Види бега шестокриловића, 0301    Ђе он узе Ибру бајрактара 0302    Па окрену на високу кулу, 0303    Па га ето Осман Алајбегу, 0304    Упадоше оба у одају. 0305    Османбегу турски селам вичу, 0306    Љепше беже њима одпримио, 0307    Код себе им мјесто начинио. 0308    Бег са бегом сједе упореду, 0309    Ниже сједе Ибро бајрактаре. 0310    Када бези вјеће учинише, 0311    И бијелу књигу прегледаше, 0312    Па се оба туде опремише, 0313    Опремише будимском везиру. 0314    Кад су дошли будимском везиру, 0315    Ту везиру турски селам вичу; 0316    Везир њима љепше одпримио, 0317    Код себе им мјеста начинио, 0318    Па бегове за здравље упита. 0319    Кад су рекли да су здраво били, 0320    Тада узе беже Алајбеже, 0321    Даде књигу будимском везиру. 0322    Књигу гледа будимски везире, 0323    Кад је везир књигу прегледао, 0324    Па видио, што му књига каже, 0325    Па он вели бегу Осман бегу: 0326    „Осман беже мој рогјени брате, 0327    Шта ти мени ниси казивао, 0328    А за своје ћери у Сигету, 0329    Давно би их везир избавио“. 0330    Па он вели бегу Алибегу: 0331    „Алибеже шестокриловићу, 0332    Мећи беже врана у колане, 0333    Хоће вранац до Сигета саћи“. 0334    „О чујеш ме Хасан паша Тиру, 0335    Тражи мени коње обдуљаше“. 0336    А вели му Хасан паша Тиру, 0337    „Чуј везиру лало у Будиму, 0338    Ја би теби коње казивао, 0339    Ђе имаду коњи обдуљаши, 0340    Али није лахко добавити. 0341    Прошав Унгјур на Лици каменој 0342    У онога бега Мустајбега, 0343    Да имаде ригју и голуба. 0344    Кад би беже ате саводио, 0345    Ми би смили до Сигета сићи. 0346    Када не би ћео Мустајбеже, 0347    Нами фајде до Сигета неја, 0348    Него пиши књигу на колину, 0349    А на руке Лики Мустајбегу. 0350    Када они књигу направили, 0351    Свијух они редом замолише, 0352    Замолише бега Мустајбега, 0353    Оде књига бегу Мустајбегу, 0354    Однесе је делибаша Ибро. 0355    Вавик иде делибаша Ибро, 0356    Гази брда и гази долине, 0357    Он не пази ни ноћи ни дана, 0358    Седмо јутро на Лику изајде, 0359    До мејхане бега Мустајбега. 0360    Опази га беже Мустајбеже, 0361    Па он вели младим Удбињани: 0362    „У сулане сиви соколови, 0363    Ето нама једног коњаника; 0364    Ал’ на њега дјецо гледајући, 0365    Ко да јесте дјецо од Будима, 0366    Од нашега учтугли везира. 0367    Кад допаде делибаша Ибро, 0368    Па агама турски селам виче, 0369    Аге њему селам одпримише. 0370    Беже сједи мегју пенџерима, 0371    Код себе му мјесто направио. 0372    Када Ибро сједе у одаји, 0373    Па потеже књигу шаровиту. 0374    Па је даде Лики Мустајбегу. 0375    Књигу учи лички Мустајбеже, 0376    А стојећи књигу проучио. 0377    Сви скочили на ноге лагане, 0378    А слушају што им књига каже. 0379    Када беже књигу проучио, 0380    Па овако беже говорио: 0381    „Браћо моја Личке набодице, 0382    Вид’ те ове големе жалости, 0383    Та моји су коњи уморени, 0384    Јер су скоро трку истрчали, 0385    Ево нејма ни недељу дана“. 0386    Кад то зачу Тале Личанину, 0387    А он вели Лики Мустајбегу: 0388    „Аја беже од тог фајде неја, 0389    Ваља ићи до Сигета града, 0390    И повести ате обдуљаше. 0391    Има у нас ата обдуљаша, 0392    Ево вранца аге Чејванаге; 0393    Ако с’ не смиш у њег поуздати. 0394    Ев’ дората Диздарева сина; 0395    Ако с’ несмиш у њег поуздати, 0396    Ево мога широка кулаша, 0397    Који хоће тамо заграбити“. 0398    Насмија се беже Мустајбеже. 0399    Опет Тале из буџака викну: 0400    „Пиши књигу Лички Мустајбеже 0401    А на руке сердар аги Муји, 0402    Нек ти спреми брата и ђогата, 0403    И ти метни ате у колане, 0404    Твог голуба и с њиме ригјана“. 0405    То је беже Талу послушао, 0406    Па је Тали вако говорио: 0407    „Ја имадем ате обдуљаше, 0408    Али за њих бињеџије нејам“. 0409    Кад то зачу Чејванага стари, 0410    Па он вели Лики Мустајбегу: 0411    „Аја богме од тог фајде неја, 0412    Пиши књигу беже Мустајбеже, 0413    А на руке Елез агиници, 0414    Нек ти спреми двоје дјеце луде, 0415    Они ће ти бити бињеџије“. 0416    Када беже књигу опремио, 0417    Па је посла Елез агиници. 0418    Нека иде књига шаровита, 0419    Да видимо Лике Мустајбега. 0420    Како пише књиге на кољену; 0421    Па их спрема на широкој Лици. 0422    Када беже књигу опремио, 0423    Па он сјео код џамли пенџера. 0424    И са њиме делибаша Ибро, 0425    Дојде, пројде цијела недиља. 0426    Кад с’ у другу окрену недиљу, 0427    Бег изишо па сеизе виче: 0428    „Брзо спремај Ибрина алата, 0429    Нека са мном појде до чадора, 0430    Нека види и нашег тертрба“. 0431    Па отале они путујући, 0432    До чадора бега Мустајбега. 0433    Када беже на шиљте дрмнуо, 0434    И посади делибашу Ибру, 0435    А доскачу млади Удбињани. 0436    Како који стижу на алаје, 0437    Све се биле свилени чадори. 0438    На алаје коњи излијећу, 0439    Помоли се један на дорату, 0440    На дорату ко на горјанику, 0441    А за њим се аламанка воза, 0442    Сви рекоше ето Шабанаге, 0443    Та амиџе Личког Мустајбега, 0444    А за њиме млади Липовчани, 0445    Кад се други алај помолио, 0446    И тај алај на Рудине сајде, 0447    Прид алајом један на ждралану, 0448    По редо му други на алату, 0449    То бијаше Врховац Алага, 0450    Што Врхова од каура чува. 0451    Покрај њиха Влахињић Алија, 0452    На алату ко на горјенику, 0453    А за њим се аламанка воза, 0454    И тај алај Мустајбегу дојде. 0455    Помоли се један на дорату, 0456    И за њиме алај ударио, 0457    Маман му се дорат помамио, 0458    На њему се ага испричио, 0459    Кад рекоше диздарево дите, 0460    Син рогјени диздар Османаге, 0461    Ја како је диздарево дите. 0462    Мехо дојде турски селам викну, 0463    Аге њему селам одпримише. 0464    Истом Мехо на шиљту дрмнуо, 0465    Помоли се алај из Рудине, 0466    Пред алајом један на ђогату, 0467    Поредиму други на гаврану, 0468    Оба брата од једне матере. 0469    Колико се браћа миловаше, 0470    Та ати им гриве мијешаше, 0471    Сви рекоше ето нам Хрњица. 0472    Када оба брата допадоше, 0473    Они њима турски селам вичу, 0474    Аге њима селам одпримише. 0475    Истом они сјели под чадоре, 0476    Помоли се алај уз Рудине, 0477    И пред њима паша Радослија, 0478    И са њиме дванест хиљад друга. 0479    Кад допаде паша Радослија, 0480    Па агама турски селам викну, 0481    Аге њему селам одпримише. 0482    Кад рекоше, да су здраво били, 0483    Тад рекоше да се окупише. 0484    Мујо вели окупљања неја, 0485    Док не дојде Тале Личанине, 0486    Јер без Тале тамо хода нејма. 0487    У ријечи у којој бијаху, 0488    Помоли се алај уз Рудине, 0489    Прид алајом један на кулашу, 0490    Та кулаш му траву попасује. 0491    У кулаша узде од личине, 0492    А у Тале капа од јазавца, 0493    А кроз капу коса пропанула, 0494    Кроз чакшире испала колина, 0495    Кроз доламу лакти пропанули, 0496    Виде му се прсти кроз опанке. 0497    Кад се Тале ближе примакнуо, 0498    Он агама турски селам виче, 0499    Аге њему љепше одпримише, 0500    Па отале они полазише, 0501    Кад им дојде Тале Личанину. 0502    Види бега радосна му мајка, 0503    Кад покрену беже са Рудина, 0504    Па он вели паши Радослији: 0505    „О чујеш ме паша Радослија, 0506    Кад би мене ћео послушати, 0507    Да останеш овде на Удбини, 0508    Јер се бојим млади Котарана, 0509    Да нам неће Лику похарати.“ 0510    Кад то зачу паша Радослија 0511    Оста паша на широкој Лици, 0512    Оде беже право до Будима. 0513    И он посла делибашу Хусу, 0514    А да снесе хабер до Будима, 0515    А да иде лички Мустајбеже, 0516    Када оде делибаша Хусо, 0517    Да видимо Лику Мустајбега, 0518    Како своје Удбињане реда: 0519    Најпр’је меће ате ђогатасте, 0520    Па за њима ате алатасте, 0521    П’ онда меће ате доратасте. 0522    Па за њима вранце без биљега. 0523    Кад их тако Лика поредао, 0524    Па им Лика ’вако говорио: 0525    „Браћо моја млади Удбињани. 0526    Кад би мене ћели послушати, 0527    Ја би ’вако дјецо учинуо: 0528    Који има добро одијело, 0529    Нек’ га дадне бољему јунаку. 0530    Који има доброга хајвана, 0531    Нек га даде бољему јунаку. 0532    То Личани бега послушаше 0533    Па се тако они пазарише. 0534    Ко је имо добро одијело, 0535    Он га даје бољему јунаку, 0536    Ко је имо бољега парипа, 0537    Он га даје бољему јунаку, 0538    Када крену Лика Мустајбеже, 0539    Нејма пара Лики Мустајбегу, 0540    Нејма пара Сердараги Муји, 0541    Нејма пара Диздареву сину, 0542    У том они сишли до Будима. 0543    Кад изишо будимски везире. 0544    Он изишо на поље будимско, 0545    И са њиме два бега силена, 0546    И за њима Будим на ћенару, 0547    Све изишло и мало и старо, 0548    Да сејире Лику Мустајбега. 0549    И за њиме личке набодице. 0550    Кад удари Лика Мустајбеже, 0551    Он везиру турски селам виче, 0552    Везир њему љепше одпримио. 0553    Обзире се лички Мустајбеже, 0554    Обзире се и десно и ливо, 0555    Вавик беже селам називаше. 0556    Када беже застави Личане, 0557    А сејире младе Унгјурлије. 0558    Све се згледа један на другога. 0559    Види брате у оног бркова, 0560    Што но јаше широка ђогата, 0561    Види оног гоље на кулашу, 0562    А добра му широка кулаша, 0563    Ал’ је кулаш хргје допануо. 0564    То је чуо Тале Личанину, 0565    Па он виче Будимљане младе: 0566    „Копилади млади Будимљани, 0567    Кад је кулаш хргје допануо, 0568    Хајте вамо да се окушамо.“ 0569    Па прихвати дринову тољагу, 0570    Па потече младим Будимљаном. 0571    Побро му се близу догодио, 0572    Та побро му сердарага Мујо, 0573    Па је Талу за јаку зграбио, 0574    Па он Тали вако говораше: 0575    „Сједи Тале а з’о час ти било, 0576    Нисмо дошли, да кавге чинимо“. 0577    Сује Тале и оца и мајку, 0578    Туј га Мујо јесте развргнуо, 0579    Све се смију млади Удбињани, 0580    А чуде се млади Будимљани, 0581    Шта уради Турчин код Будима. 0582    Ал се Тале неће да окани. 0583    А виче га лички Мустајбеже: 0584    „Хајде ’вамо Тале Личанине, 0585    Ев’ у мене две мишине пића“. 0586    Кад то зачу Тале Личанину, 0587    Он полети Лики Мустајбегу, 0588    Па засједе Тале за мишину, 0589    Па он виче свога побратима: 0590    „Мени побро Ограшевић Але, 0591    Погибе ти Тале код чадора“. 0592    Кад допаде Ограшевић Але, 0593    По виш’ Тале пуче из пушака. 0594    Да видимо Лике Мустајбега, 0595    Они иду Будимском везиру, 0596    Беже оде и с-њим Мустафага, 0597    На конаке Будимском везиру, 0598    А осташе млади Удбињани, 0599    А осташе на пољу Будимском. 0600    Оде Мујо с бегом у одају, 0601    Када сједи Будимски везире. 0602    Тада беже полети му руци, 0603    Не да везир руке пољубити, 0604    Пољубити Лики Мустајбегу, 0605    Нити даде Сердараги Муји. 0606    Када сјели и одпочинули, 0607    А пита их Будимски везире: 0608    „Јесте л’ свели ате обдуљаше?“ 0609    „А вели му Лика Мустајбеже: 0610    „Јесмо паша, милом Богу фала“. 0611    Када туде конак учинише, 0612    Кад у јутро рано подранише, 0613    Кад рекоше да ће полазити, 0614    Опреми се Сердарага Мујо, 0615    И покупи по избор јунаке, 0616    Па он бира Крајину и Лику. 0617    Кад стотину одабра Личана, 0618    Онда вели Ибри бајрактару: 0619    „Побратиме Ибро бајрактару: 0620    Деде бирај младе Унгјурлије! 0621    Ти стотину бирај Унгјурлија, 0622    Ал’ по избор покупи јунаке, 0623    И поведи ата обдуљаша, 0624    Добра врана шестокрилевића. 0625    Кад рекоше, да се окупише, 0626    И појдоше они путујући, 0627    Хај нек иде Сердарага Мујо, 0628    И нек води ате обдуљаше. 0629    Да вам бега кажем Мустајбега, 0630    Он окисо главу објесио. 0631    А пита га Будимски везире: 0632    „Што си Лика главу обисио? 0633    А вели му Лички Мустајбеже: 0634    „Кани ме се Будимски везире, 0635    Познајеш ли од Сигета бана, 0636    Хоће бане кавгу затурити, 0637    А са наши дви стотин Турака. 0638    Кад ће момци изгубити главу. 0639    Неће дати млади дивојака. 0640    Кол’ко познам Сердарагу Мују, 0641    Да утече који од каура, 0642    Опет дати дивојака неће. 0643    Кол’ко знадем моје крајишнике, 0644    Хоће листом главе изгубити, 0645    Та неће се ни један вратити, 0646    Док им ниче у рамену рука, 0647    А куцука у котлацу душа. 0648    Већ везире наше огледало, 0649    Да ти хоћеш мене послушати, 0650    Да ми скупиш младе Унгјурлије, 0651    Да ја сидем на Тихово клето, 0652    Да ја с војском сидем у Тихову, 0653    У Тихову гору крај Сигета, 0654    Да ја будем у Тихови клетој, 0655    Када коњи буду полетили“. 0656    То је њега везир послушао, 0657    Па му купи силовиту војску, 0658    Све с књигама војску сакупио. 0659    Када бегу Унгјур покупио, 0660    Да видимо Лике Мустајбега, 0661    Како себи буљукбашу тражи 0662    Када беже нагје буљукбашу, 0663    Крену беже војском од Будима, 0664    Све по ноћи војском путујући, 0665    А по дану лежећ у планини, 0666    Докле беже под Тихово сиде, 0667    У Тихову гору под Сигетом. 0668    Чека беже младе недиљице, 0669    Кад ће власим светац осванути, 0670    Туде био три четири дана, 0671    Вавик беже чека у планини, 0672    Кад ће њему осванут недиља. 0673    Да видимо Сердараге Мује, 0674    Кад је Мујо сишо до Сигета, 0675    И савео ате обдуљаше, 0676    Та под Сигет на поље Тихово, 0677    И попео свилене чадоре, 0678    Чека Мујо крај Сигета града, 0679    Чека Мујо младе недиљице, 0680    Да потеку ати обдуљаши. 0681    Туј је сишо Анто генерале, 0682    Прва дука бечкога ћесара, 0683    И савео вранку бедевију. 0684    Ја каква је вранка бедевија! 0685    Па сиш’о је попе духовниче, 0686    Чак далеко из земље Талије, 0687    И савео бајарску кобилу, 0688    Ту кобилу у крилате пишу, 0689    Има коња од све седам краља. 0690    Види Анте вридна генерала, 0691    Ђе пошета по пољу Тихову, 0692    Па сејири ате обдуљаше. 0693    Ту допаде Мујину чадору, 0694    Па он вели Сердараги Муји: 0695    „О чујеш ме Сердарага Мујо, 0696    Је ли изун коње прегледати.“ 0697    А изиде Сердарага Мујо, 0698    Кад га види Анте генерале 0699    Препаде се Анте харамбаше, 0700    Па он вели Сердараги Муји: 0701    „Је ли изун ате пригледати?“ 0702    А вели му сердарага Мујо: 0703    „Изун ти је колико ти драго“. 0704    Пројде Анта ате сејирити. 0705    Када Анта ате прегледао, 0706    Он приступи широку голубу. 0707    Хотијаше чула одгрнути. 0708    А виче га Ђулић бајрактаре: 0709    „Себи шаке Анто генерале, 0710    Не одкривај ата обдуљаша“. 0711    Тад се Анта натраг повратио, 0712    Препаде се Ђулић бајрактаре, 0713    Па он вели Сердараги Муји: 0714    „Добри су ти ати обдуљаши, 0715    Сутра ће ти клинце покупити, 0716    У нас бољи коњи обдуљаши“. 0717    Кад то зачу Сердарага Мујо, 0718    Па он вели Анти генералу: 0719    „Је ли изун Анте генералу, 0720    Да ја твоје видим обдуљаше?“ 0721    „Изун теби Сердарага Мујо, 0722    Изун теби, колико ти драго“. 0723    Када појде Сердарага Мујо, 0724    И поведе гојена Халила, 0725    И поведе Ђулић бајрактара. 0726    И поведе Ибру бајрактара, 0727    Бајрактара шестокриловића, 0728    Па појдоше коње сејирити. 0729    Кад прогјоше ате обдуљаше, 0730    Три стотине ата обдуљаша, 0731    Мегју њима бајарска кобила, 0732    Ја кака је бајарска кобила. 0733    Липе гриве сухоњаве главе. 0734    Кад је виде Сердарага Мујо, 0735    Па говори гојеном Халилу: 0736    „Види брате витке бедевије! 0737    Ја да ми је витка бедевија, 0738    Да је брате метнем у колане, 0739    Да ме гони све седам краљева, 0740    Нигје мене не би ни видили 0741    А камо ли да би достигнули“. 0742    Њему вели Сердарага Мујо: 0743    О чујеш ме Гојешан Халилу, 0744    Добро чувај вранке бедевије“. 0745    А вели му Гојешан Халиле: 0746    Мучи Мујо, ако Бога знадеш, 0747    Женска ј’ глава, дајанлука неја“. 0748    У том они до чадора дошли, 0749    Тада њима мрак на земљу паде. 0750    А говори Сердарага Мујо: 0751    „О мој брате Гојешан Халиле, 0752    Добро пази брате у обдуљи, 0753    Добро пази широка дората, 0754    Када будеш брате у обдуљи. 0755    Ако видиш Гојешан Халиле, 0756    Да ћ’ утећи вранка бедевија, 0757    Ти не жали ђоге од канџије; 0758    Ако видиш Гојешан Халиле, 0759    Да је бржи голуб од кобиле, 0760    Не прогони брате крај голуба; 0761    Ако видиш брате од матере, 0762    Да не море голуб Мустајбега, 0763    А да море вранац Алибегов, 0764    Ти проћерај вранца на Тихово, 0765    Не дај нама свој широкој Лици, 0766    Немој бегу образ запалити. 0767    Ако л’ видиш Гојени Халиле 0768    А да море голуб Мустајбегов, 0769    Па ће први на кошију сићи. 0770    Тад ће за њим ригјан ударити, 0771    И ригјан се хитар пригодио, 0772    Не може му голуб одгулити. 0773    Па мој брате Гојени Халиле, 0774    Да би за њим вранац ударио, 0775    Добар вранац шестокрилевића, 0776    Не прогони брате ни гаврана, 0777    Макар био из Унгјуровине, 0778    Бег је брате Гојешан Халиле, 0779    Рећ’ ће њему младе Унгјурлије, 0780    Види бега шестокрилевића, 0781    Та сишли су ати од Удбине. 0782    Ти најзадњи сигји на Тихово, 0783    Стога немој вранца пролазити, 0784    Нека сигје шестокриловићу, 0785    А за нашим бегом Мустајбегом, 0786    Јере знаду личке набодице, 0787    Да је бржи ђогат од голуба“. 0788    У том њима зора забилила, 0789    Док усташе млади бајрактари. 0790    Док дрмнуше на граду топови, 0791    Док телали вичу по бедему. 0792    Ко год има ата обдуљаша, 0793    Свак на тефтер коња приводио, 0794    Свако даје жуту маџарију, 0795    Док он свога упише хајвана. 0796    Мујо оде ате уписати, 0797    На њему се тефтер приклопио. 0798    Таман триста ата и парипа, 0799    Та кобила добра бедевија. 0800    Тад рекоше да ће полазити, 0801    Поведоше ате обдуљаше, 0802    Поведоше уз Тихово равно, 0803    А поља је шест пуни сахата. 0804    Када они коње доведоше, 0805    Добре ате они поредаше, 0806    Мујо држи широка гаврана, 0807    Ђулић држи помамна риђана, 0808    А бајрактар широка гаврана, 0809    Добра врана шестокрилевића, 0810    Кад рекоше ати потекоше, 0811    Два топа им нама отргоше, 0812    И одоше ати обдуљаши. 0813    Та нек иду како њима драго, 0814    Да видимо Лику Мустајбега, 0815    Ђе он попе Блажевић Омера: 0816    Попе њега на највишу јелу, 0817    Додаде му дурбин на јелику, 0818    Па он виче Блажевић Омера: 0819    „Блажевићу, вридан бајрактару, 0820    Сад ми право и правично кажи, 0821    Ко је први уз Тихово клето?“ 0822    А све гледа Блажевић Омере, 0823    А пита га Лички Мустајбеже; 0824    „Блажевићу вридан бајрактару, 0825    А ко води уз поље Тихово?“ 0826    „Богме беже вранка бедевија, 0827    За голуба ни хабера нејма“. 0828    Кад им једна отрже лубарда, 0829    Онда викну Блажевић Омере: 0830    Ен’ голуба у седмом алају“. 0831    Кад им друга сура изкасала, 0832    А ста вика Блажевић Омера: 0833    „О чујеш ме Лика Мустајбеже, 0834    Вавик води вранка бедевија, 0835    Ен’ голуба у трећем алају. 0836    О чујеш ме Лика Мустајбеже, 0837    Ен’ ђогата Сердараге Мује, 0838    Тахмин вранки јесте муштерија“. 0839    Опет викну Блажевић Омере: 0840    „Ено беже Мујина ђогата, 0841    Тахмин вранки није муштерија, 0842    Јер пропаде вранку бедевију“. 0843    А ста вика Лике Мустајбега: 0844    „Право кажи Блажевић Омере 0845    Право кажи немој ми лагати“. 0846    Куне му се Блажевић Омере: 0847    „Јест тстина виру ти задајем, 0848    Ен’ т голуб вранки мушерија. 0849    Ено стиже вранку бедевију. 0850    Чујеш Лика, ја ти љубим руку, 0851    Голуб није вранки муштерија, 0852    Ен’ пропаде вранку бедевију. 0853    Ено беже широка ригјана, 0854    Тахмин вранки јесте муштерија“. 0855    Опет викну Блажевић Омере: 0856    „Ен, ригјана Лички Мустајбеже, 0857    Тахмин вранки није муштерија, 0858    Јер пропаде вранку бедевију“. 0859    Па ста вика Блажевић Омера: 0860    „Чуј ме беже шестокрилевићу, 0861    Ено т’ вранца беже на Тихову, 0862    И он вранки јесте муштерија, 0863    Ено вранац за кобилом скаче“. 0864    Опет викну Блажевић Омере: 0865    „Тахмин није вранац муштерија, 0866    Муштерија вранки бедевији, 0867    Ен’ пропаде вранац бедевију, 0868    Први ђогат води уз Тихово. 0869    Колико је утеко голубу, 0870    Не би дуга пушка дометнула, 0871    Не би мала ни хабера дала. 0872    За њим голуб уз поље зелено, 0873    Па за њиме вранац ударио, 0874    Добар вранац шестокрилевића, 0875    Ено у ред на кошију сишли. 0876    Вид’ Халила застави ђогата, 0877    Први голуб на кошију сиде, 0878    Други сиде ригјан на кошију, 0879    Па за њима вранац ударио, 0880    Добар вранац шестокрилевића, 0881    Па четврти ђогат излетио, 0882    Онда за њим бајарска кобила, 0883    Онда други ати истрчаше“. 0884    Када сиде голуб на кошију, 0885    Потекоше обадве Туркиње. 0886    Обе ћери Осман Алајбега. 0887    Допадоше до коња голуба, 0888    Голубу се о врату вишају: 0889    „Бе аферим гњиздо од Удбине, 0890    Кад си наске одвуд избавио, 0891    Душмански нас руку сачувао“. 0892    Тад допаде Сердарага Мујо, 0893    Јер је за њим Мујо истрчао. 0894    Када чуо Сердарага Мујо, 0895    Да ј’ утеко голуб Мустајбега, 0896    Мујо догје до оби Туркиња, 0897    Поведе их обе до чадора. 0898    Када њима мрак на земљу паде, 0899    Да видимо Анте генерала, 0900    Око себе вјеће учинуо, 0901    Па је Анте ’вако говорио: 0902    „Вид’ те браћо големе жалости, 0903    У нас бјеше три стотине ата, 0904    А четири турска на Тихову, 0905    Па никако стражњи не остаде, 0906    Већ све један за другијем дојде“. 0907    Па се фата Анте генерале, 0908    Па се фати руком у џепове, 0909    Па извади пет стотин дуката, 0910    Па их сасу у чашу стаклену, 0911    Па овако Анте говорио: 0912    „Ко се хоће чаше прифатити, 0913    Па Турцима кавгу заметнути, 0914    Нека носи пет стотин дуката“. 0915    Сви јунаци преда се гледају, 0916    Не сме нико прифатит дукате, 0917    Јербо сваки под чадором знаде, 0918    Да ће сутра изгубити главу. 0919    Та ко год би кавгу заметнуо, 0920    Да би лахко главу изгубио, 0921    Свако знаде Сердарагу Мују. 0922    А ста вика попа духовника, 0923    А он вели Анти генералу: 0924    „Чуј ме Анте, наше огледало, 0925    Ја ћу с њима заметнути кавгу, 0926    И лахко ћу кавгу затурити. 0927    Ја ћу сутра Мују позовнути, 0928    Па ћу Муји вако говорити: 0929    О чујеш ме Сердарага Мујо, 0930    Поведи ми Злату са Унгјура, 0931    Старју кћерцу Осман Алајбега, 0932    Та кобили мојој хила била. 0933    Мени неће дати Мустафага, 0934    Неће дати Унгјурске дивојке. 0935    Ја ћу њега на мејдан зовнути. 0936    Мујо ће ми на мејдан изаћи, 0937    Не бил’ Муји одвалио главу, 0938    Онда држи гиздаве дивојке. 0939    Тако су се они насулили. 0940    Да видимо од Сигета бана, 0941    Па он вели Сави књигоноши, 0942    Побратиму Ибре бајрактара, 0943    Бајрактара шестокриловића: 0944    „Хај по ноћи ноћас до чадора, 0945    До чадора Сердараге Мује, 0946    Па ћеш казат Сердараги Муји, 0947    Нека крене гиздаве дивојке, 0948    Нека крене ноћас до Будима, 0949    Јер ће на њег Анта ударити. 0950    Хоће сутра док сунце изајде, 0951    Ударити попе духовниче, 0952    Нека иду до Будима бјела, 0953    Нек оставе свилене чадоре“. 0954    Оде Саво, харамбаши каже. 0955    Када Мујо хабер докучио, 0956    Па видио, шта ће с њиме бити 0957    Па он вели Сави књигоноши: 0958    „Хајде Саво не старај се тиме, 0959    Само реци Сигетлији бану, 0960    Нека рано нејде из Сигета, 0961    Опасни су моји бајрактари, 0962    Могла би га заболити глава“. 0963    А вели му Сава под чадором: 0964    „Не старај се Сердарага Мујо, 0965    Бан је мене теби опремио, 0966    Да ти хабер снесем до чадора. 0967    Ти се не бој од Сигета бана, 0968    Неће пуцат сигетски топови, 0969    Бан се с њима јесте завадио, 0970    А за васке Сердарага Мујо“. 0971    Па отишће Сава од чадора, 0972    Управио до Сигета града, 0973    Па за собом затвори капију. 0974    Када сутра био дан освану, 0975    Дан освану а сунце ограну, 0976    Дигоше се млади бајрактари. 0977    Види попа мировати неће, 0978    Он изјаха врану бедевију, 0979    Па допаде Муји под чадоре, 0980    Па он Муји са кобиле виче: 0981    „О чујеш ме Сердарага Мујо, 0982    Дај ти мени Злату са Унгјура, 0983    Та мени је данас хила била. 0984    Ако не даш гиздаве дивојке, 0985    А ти мени на мејдан изиди“. 0986    Кад то зачу Сердарага Мујо, 0987    Да га попе на мејдан позива. 0988    Ал то Мујо једва дочекао, 0989    Па он виче гојена Халила: 0990    „Брзо мени широка ђогина“. 0991    Када Халил доведе ђогата, 0992    А узјаха Сердарага Мујо, 0993    Па он виче попа са ђогата: 0994    „Како ћемо мејдан дијелити?“ 0995    А вели му попе духовниче: 0996    „Бјежи мени под гору Тихову. 0997    Ако тебе стигнем на кобили, 0998    Да т’ осичем са рамена главу. 0999    Ак’ не стигнем тебе на кобили, 1000    Побићу ти до чадора свога, 1001    Па ме онда гони на ђогату“. 1002    То рекоше ати полетише, 1003    А побиже Мујо на ђогату. 1004    А гони га попе на кобили. 1005    Када види да ће га стигнути, 1006    За њиме је копље отиснуо, 1007    У двапут га доврћи не море, 1008    Ја камо ли да би погодио, 1009    Онда за њим пуче из пушака, 1010    У двапут га доврћи не море. 1011    Тада попе заврати кобилу, 1012    За њим Мујо поврати ђогата, 1013    Брзо попа стиже и кобилу, 1014    Па га сћера до чадора свога. 1015    Када бане паде до чадора, 1016    Види Мује, радосна му мајка, 1017    Па потеже своју бритку ћорду, 1018    Па са бана укинуо главу. 1019    А повика Сердарага Мујо: 1020    „Држи брате вранку бедевију, 1021    Та моја је вранка бедевија. 1022    Ја је хоћу свести на Кладушу, 1023    Па ћу на њој рагбет поставити“. 1024    На Мују се огањ проломио, 1025    Чу се огањ у Тихову клету, 1026    Чуо огањ Лика Мустајбеже, 1027    Па је беже вако говорио: 1028    „Чуј везире ларме код Сигета, 1029    Да видимо гњизда соколова, 1030    Шта нам раде сиви соколови“. 1031    Бајрактари отле појагмише, 1032    Све им шапћу аге и бегови. 1033    Како који има бајрактара. 1034    Сваки шапће своме бајрактару: 1035    Рад’ ми Бајро муњу уграбити, 1036    Даћу теби стотину дуката. 1037    Када они отле полазише, 1038    Ко ће први муњу уграбити. 1039    Црне земље стаде гудијевина, 1040    Канда се је земља провалила. 1041    Сијну шимшир ко из неба крупа, 1042    Није шимшир што из неба сјаји, 1043    Нег’ је дорат Удбине диздара, 1044    На њем Мехо, радосна му мајка. 1045    Прву путу носи до логора, 1046    Прву ватру на се измануо. 1047    У првој се ватри замишао, 1048    Па Хрњицом јардум учинуо. 1049    И осталим младим бајрактари. 1050    Па га виче Сердарага Мујо: 1051    „Побратиме Диздаревић Мехо, 1052    Откле данас на пољу Сигета? 1053    А вели му Диздаревић Мехо: 1054    „Пуна ј’ брате Тихова планина. 1055    Пуна ј’ брате млади Удбињана“. 1056    Кад то зачу Сердарага Мујо, 1057    Па он вели Диздаревић Мехи: 1058    „О чујеш ме Диздарево дите, 1059    Хајде пази дви турске дивојке, 1060    У те с’ брате могу поуздати“. 1061    У том њима стигли Удбињани. 1062    Кад стигоше млади бајрактари. 1063    Све се купе Личке набодице, 1064    Када дојде Лички Мустајбеже, 1065    Кад се они туде помишаше, 1066    Чили власи а уморни Турци, 1067    Мало влаха а доста Турака. 1068    Побигоше власи од Сигета. 1069    А за њима Турци ударише. 1070    Кад видио Анте генерале, 1071    Да ћ’ изгубит код Сигета града. 1072    Он побиже до Сигета града. 1073    Љута змија њега окупила, 1074    Окупио Сердарага Мујо. 1075    Анте виче од Сигета бана: 1076    Отвори ми од Сигета врата“. 1077    А виче му од Сигета бане: 1078    „Ја не могу врата отворити, 1079    Ја сам теби Анте говорио, 1080    Немој Анте кавге заметати. 1081    Заметати код Сигета мога“. 1082    А вели му Анте генерале: 1083    „Нека знадеш од Сигета бане, 1084    Док ја сидем Бечу леденоме, 1085    Хоћу с тебе скинути господство“. 1086    А вели му од Сигета бане: 1087    „Мучи Анте немој будалити. 1088    Никад Беча нећеш ни видити, 1089    Ко те гони на пољу Тихову“. 1090    А доскака Сердарага Мујо. 1091    А побиже Анте генерале. 1092    Трипут Анте Сигет облетио, 1093    А за њиме љута гуја скаче. 1094    Кад видио Анте генерале, 1095    Да му бане отворити неће. 1096    Крај Сигета нагоди кобилу. 1097    Па побиже уз поље Тихово. 1098    Тегли путем Бечу леденоме, 1099    За њим Мујо наметну ђогата. 1100    Од бржега утицања нејма, 1101    Стиже Анту Сердарага Мујо, 1102    Мало њега дофати канџијом, 1103    Чим дофаћа широка ђогата. 1104    Паде Анте из седла кобили, 1105    А допаде Сердарага Мујо. 1106    Истом Анте бјеше заустио, 1107    Да побрати Сердарагу Мују, 1108    Не даде му Сердар Мустафага, 1109    Мујо њему одвалио главу, 1110    Па је баци у зобницу торбу, 1111    Па уфати вранку бедевију, 1112    Па се Мујо натраг повратио, 1113    Па он дојде Лики Мустајбегу, 1114    И даде му исјечену главу. 1115    Беже њега добро даривао, 1116    Даде Муји од злата челенку, 1117    Па су они отле покренули, 1118    Јер се боји Лика Мустајбеже. 1119    Сић’ ће гласи Бечу леденоме, 1120    Хоће ћесар покупити војску. 1121    Хоће на њих ћесар ударити. 1122    Покопаше на пољу шехите, 1123    Рањеницим сала начинише. 1124    Што су Турци туде задобили, 1125    Везир њима право подилио. 1126    На рањене по два паја даје, 1127    Јер ће један Машину берберу. 1128    Ко погино, по пет запануло, 1129    Нек му дица једу на оџаку, 1130    Нек се на њим незна сиротиња. 1131    Отле везир крену до Унгјура. 1132    Кад су они сишли до Будима, 1133    И довели обе ћери луде, 1134    Двоје дјеце Осман Алајбега. 1135    Туде били за петнајест дана. 1136    Оженише Ибру бајрактара, 1137    Бајрактара шестокриловића, 1138    Липом Златом Осман Алајбега. 1139    Тад се крену лички Мустајбеже 1140    Од Будима на широку Лику. 1141    Добро везир њега дарова 1142    И његову децу Удбињане. 1143    Њему везир поклону нефере, 1144    Мустафаги коње и хаљине, 1145    Тали даде жуте маџарије. 1146    Везир знаде Тала Ибрахима. 1147    Док у Тале има маџарија, 1148    Да он никуд из беглука неће, 1149    Док нестане жути маџарија. 1150    Сиде Лика на Удбину равну. 1151    Он затече пашу на Удбини 1152    Кад Лика сиде на Удбину, 1153    Крену паша Ливну каменоме. 1154    Свако оде завичају своме. 1155    Док су били баш су добро били, 1156    Добро су се Турци миловали, 1157    Добра слога међу њима била. 1158    Ето писма моја браћо драга, 1159    Ко зна даље, нека пива боље.